Kardiovaskularni sistem uključuje cirkulatorni sistem i limfni sistem. Cirkulatorni sistem uključuje srčani mišić, krvne sudove u kojima krv cirkuliše po celom telu. Limfni sistem – limfni sudovi, kanali, stabla i kapilare kroz koje protiče druga telesna tečnost, limfa.

Centralni organ kardiovaskularnog sistema je srce, koje je uzdužno podeljeno na dve polovine. Obe polovine su takođe podeljene na dva dela: pretkomoru i komoru, između kojih se nalazi otvor sa ventilima koji obezbeđuju protok krvi samo u jednom pravcu.

Atrijum sakuplja krv koja ulazi u srčani mišić i gura je u komore, odakle krv ulazi u arterije. Krvni sudovi čine dva kruga cirkulacije krvi: mali i veliki krvotok. Razmena gasa se vrši u malom kolu, koji se sastoji od plućnih sudova. Ugljen-dioksid ide iz krvi u pluća, kiseonik iz pluća u krv. Veliki krug cirkulacije krvi pokriva celo telo i aktivno učestvuje u metabolizmu.

Najčešći problemi kardiovaskularnog sistema:

Bolest koronarnih arterija (CHD) obuhvata nekoliko bolesti koje su uzrokovane problemima u snabdevanju krvlju srčanog mišića usled oštećenja koronarne arterije.

Infarkt miokarda je oblik CHD. Odumiranje dela srčanog mišića nastaje kao posledica nedovoljnog snabdevanja krvlju. Glavni simptomi ove patologije su oštar bol iza grudne kosti, kašalj i kratak dah. Faktori izazivanja su visok krvni pritisak, stres, fizičko i psihičko-emocionalno preopterećenje.

Tokom ateroskleroze, holesterol i masni proteini se talože na unutrašnjim membranama krvnih sudova. Kako bolest napreduje, vezivno tkivo počinje da se širi i formiraju se aterosklerotski plakovi.

Oni blokiraju lumen suda i sprečavaju normalan protok krvi, što dovodi do hronične insuficijencije krvotoka tkiva i organa.

Arterijska hipertenzija (hipertenzija) – visok krvni pritisak. Prihvaćena vrednost je: krvni pritisak 120/80 mmHg (milimetara žive). Ako prelazi 140/90 mmHg (milimetara žive), onda se krvni pritisak već smatra povišenim.

Arterijska hipotenzija (hipotenzija) – nizak krvni pritisak, 90/60 mmHg (milimetara živinog stuba). Za razliku od pacijenata sa visokim krvnim pritiskom, oni sa niskim krvnim pritiskom nemaju isti rizik od razvoja srčanog ili moždanog udara. Istovremeno, ovo utiče na kvalitet života, ovi pacijenti doživljavaju stalnu slabost i glavobolju.

Pravovremena kontrola kardiovaskularnog sistema može sprečiti ozbiljne komplikacije, uključujući moždani udar.

Markeri njihovog stanja: otežano disanje kako tokom fizičkog napora tako i u mirovanju, bezrazložna slabost, otežano disanje, posebno noću, oticanje nogu, suv kašalj, srčana aritmija, bol u srcu različitog intenziteta koji zrače u jetru ili leđa.

Redovni pregled se mora obavljati jednom godišnje.

U klinici CALENDULA, pored konsultacija i lečenja kardiologa, mogu se obaviti i sve neophodne pretrage:

• EKG
• ehokardiografija
• stres test
• Holter monitoring
• kontrola krvnog pritiska
• Ultrazvuk vena i arterija donjih ekstremiteta
• Ultrazvuk štitne žlezde.

Cilj lečenja kardiovaskularnih organa u našoj klinici je normalizacija krvotoka, poboljšanje reoloških svojstava krvi, jačanje srčanog mišića i zidova krvnih sudova, identifikacija i otklanjanje uzroka visokog krvnog pritiska, sprečavanje razvoja ateroskleroze, srčanog udara i udar. Takođe pomažemo u oporavku nakon operacije srca.

Preporučeni „Program lečenja“ koji uključuje ajurvedsku terapiju i neophodne lekove. Sve neophodne procedure i testove određuje lekar u zavisnosti od stanja pacijenta.